Opčinjenost

Jer, šta je život bez opčinjenosti?

Bez nadahnuća koje donose nova jutra,
bez mogućnosti da se prepozna lepota?
Kakvo je to, bez nade, sutra?
Život bez osećanja života.
Bez radosti koja prevazilazi dubinu bića,
bez traga na nečijoj duši?
Život bez inspiracije i novih otkrića.
Teskobni osećaj neostvarenosti koji pritiska i guši.
Šta je život bez okreta, pogleda i dodira,
bez svog odraza u nečijim očima?
Tek puki osećaj nemira,
koji se sa snovima bori noćima.
Kakav je to život, bez osećaja miline?
Bez ustreptalosti leptirovih krila.
Bez rumenih obraza zbog nečije blizine?
Osećaja nežnih i glatkih, poput dodira svile.
Bez čežnje u igri uvelog lista.

Bez tajni srca zbog kojih duša blista?
Šta je život, ako nije sve ovo?
Ako se zbog opčinjenosti ne ostaje bez reči
i suza iz oka ne krene?
Ko može i sme to osećanje da spreči
i dozvoli željnom srcu da neispunjeno vene?