Kada si sam u svemu

Život je jedno ogromno čudo
- to niko ne dovodi u dilemu.
Nekad izgleda kao ringišpil
na kom je sve brzo i ludo,
a nekad imaš osećaj
kao da si sam u svemu.
Kad osećaš da se daviš
u viru misli i neizgovorenih reči,
kada ti se čini da su ti zatvorena sva vrata,
da život stalno pokušava da te spreči...
Kada te bole trenuci neki,
kada ti se odgovori čine
nemogući i daleki.
Kada te nečija nepažnja vređa,
misliš da ti je život okrenuo leđa...
Kada te poklopi talas tuge,
na horizontu vremena
ne nazireš rešenje.
Imaš utisak da sreća uvek bira
miljenike druge...
Kada ne pomaže ničije tešenje!
Kada sklizneš u letargiju nemu.
Kada nemaš snage da se boriš
za ono što želiš i voliš.
Kada ti se čini da si sam u svemu.
Kada te neke nepravde peku,
kada ti suze nekontrolisano poteku...
Kada se pitaš: Zašto ja baš?
I zašto baš meni?
Tada moraš jednu stvar da znaš
- sve je to čista iluzija
koja lako može da se promeni.
I sve što treba da znaš na temu
straha, nemoći i boli,
kada imaš utisak da si sam u svemu...
Uvek postoji neko ko te voli
baš takvog kakav jesi.
I sve se sa razlogom dešava,
baš onda kada treba da se desi.
Kada si sam u svemu...
znaj da to je prolazno stanje
i da stvarno nije.

To je samo tvoje lično osećanje!
Kada si tužan, usamljen, napet...
Ne kloni!
Seti se samo stvari jedne:
Misao može da se promeni.
A u tebi se krije sva moć da promeniš svet!