Prvo julsko jutro, vrelina se oseća u vazduhu već od ranih sati.
Tromo se vučem, žmirkam, još mi se spava, a sunce već prži.
Ulazim u autobus, poluprazan, tako da ima mesta i za sedenje.
"Odlično!", pomislim i strovalim se na jedno od sedišta. Sanjivo posmatram stvarnost i razmišljam o koječemu. Mnogo razmišljam, čak i kad to uopšte ne želim. A posebno ne želim tako rano.
Ne želim ni da budem u tom autobusu, kad smo već kod želja, ali moram.
Oko mene neki, uglavnom, stariji svet, nađe se i poneka mlađa osoba, svi nešto gledamo u prazno, sa nekim svojim mislima. Jedni izlaze i odnose svoje misli sa sobom, drugi ulaze i unose neke nove misli. Ja izlazim na zadnjoj stanici, pa tako i moje misli putuju sa mnom.
Verovatno bih sve to vreme vožnje gledala kroz prozor, čisto da u nešto gledam, da u jednom momentu, na jednoj od stanica, na Bež. kosi, nije ušla ona. Prošla je pored mene, pored svih nas, krhka i plava ( a plavo je uvek lepo) i ostavila za sobom mirisni trag lavande.
U jednoj ruci nosila je kutiju presvučenu tkaninom boje lavande, veličine srednjeg kofera, a u drugoj pletenu korpu, prekrivenu maramom u boji lavande. Odmah sam znala da se ispod te marame, u toj korpi sigurno nalazi sušena lavanda.
Sela je nekoliko redova ispred, dijagonalno od mene, tako da sam mogla da je posmatram s leđa. Znala sam da sigurno ide do pijace, kod Piramide i već tada sam znala da ću je, kad završim sa svojim poslom kod doktora, obavezno potražiti i kupiti neku kesicu lavande.
Posmatrala sam je kako graciozno sedi i kako je sva u tonu sa svojom kutijom i korpom, kako je sva lavandičasta, njena bluza, njen prsten, njena narukvica od poludragog kamenja... Posmatrala sam njen mir i pomislila kako je to upravo ono što želim za sebe - mir sa sobom. Mir poput polja lavande.
Celu sam pijacu i čitav deo oko Piramide pretražila dok je nisam našla, ali nije bilo reči da odem, a da je ne pronađem.
Ja sam bila zahvalna i srećna kad sam je ponovo ugledala, a ona je bila zahvalna i srećna što sam je našla.
Rekla sam joj kako mi je ulepšala jutro, a da toga nije ni bila svesna, kako sam je ugledala u autobusu, kako je svojim ulaskom u njega, dala boje i mirise današnjem jutru. Sve vreme se blago i lepo osmehivala. Bilo joj je milo što sam zapazila sve te detalje vezane za nju i rekla je kako lepotu trenutka i ne može svako da oseti i prepozna - zbog čega je meni bilo milo.
Zove se Goca i kaže da voli da čita, a kad čita, ne može da ostavi knjigu. Ja sam joj preporučila jednu u kojoj ima i Provanse i lavande u izobilju.
Njena lavanda koju prodaje je sa Hvara. Ona je iz Beograda.
Pitala sam je da li mogu da fotografišem nju i njenu malenu "radnju" i rado je pristala. Sada i vi možete da uživate u njenom osmehu, a ako želite da uživate i u mirisu hvarske lavande, možete potražiti Gocu ispred pijace u bloku 45.
Srdačno smo se rukovale i ja sam joj poželela da sve što je ponela, danas i proda.
Onda smo se s osmehom rastale, do nekog sledećeg susreta.
Tromo se vučem, žmirkam, još mi se spava, a sunce već prži.
Ulazim u autobus, poluprazan, tako da ima mesta i za sedenje.
"Odlično!", pomislim i strovalim se na jedno od sedišta. Sanjivo posmatram stvarnost i razmišljam o koječemu. Mnogo razmišljam, čak i kad to uopšte ne želim. A posebno ne želim tako rano.
Ne želim ni da budem u tom autobusu, kad smo već kod želja, ali moram.
Oko mene neki, uglavnom, stariji svet, nađe se i poneka mlađa osoba, svi nešto gledamo u prazno, sa nekim svojim mislima. Jedni izlaze i odnose svoje misli sa sobom, drugi ulaze i unose neke nove misli. Ja izlazim na zadnjoj stanici, pa tako i moje misli putuju sa mnom.
Verovatno bih sve to vreme vožnje gledala kroz prozor, čisto da u nešto gledam, da u jednom momentu, na jednoj od stanica, na Bež. kosi, nije ušla ona. Prošla je pored mene, pored svih nas, krhka i plava ( a plavo je uvek lepo) i ostavila za sobom mirisni trag lavande.
U jednoj ruci nosila je kutiju presvučenu tkaninom boje lavande, veličine srednjeg kofera, a u drugoj pletenu korpu, prekrivenu maramom u boji lavande. Odmah sam znala da se ispod te marame, u toj korpi sigurno nalazi sušena lavanda.
Sela je nekoliko redova ispred, dijagonalno od mene, tako da sam mogla da je posmatram s leđa. Znala sam da sigurno ide do pijace, kod Piramide i već tada sam znala da ću je, kad završim sa svojim poslom kod doktora, obavezno potražiti i kupiti neku kesicu lavande.
Posmatrala sam je kako graciozno sedi i kako je sva u tonu sa svojom kutijom i korpom, kako je sva lavandičasta, njena bluza, njen prsten, njena narukvica od poludragog kamenja... Posmatrala sam njen mir i pomislila kako je to upravo ono što želim za sebe - mir sa sobom. Mir poput polja lavande.
Celu sam pijacu i čitav deo oko Piramide pretražila dok je nisam našla, ali nije bilo reči da odem, a da je ne pronađem.
Ja sam bila zahvalna i srećna kad sam je ponovo ugledala, a ona je bila zahvalna i srećna što sam je našla.
Rekla sam joj kako mi je ulepšala jutro, a da toga nije ni bila svesna, kako sam je ugledala u autobusu, kako je svojim ulaskom u njega, dala boje i mirise današnjem jutru. Sve vreme se blago i lepo osmehivala. Bilo joj je milo što sam zapazila sve te detalje vezane za nju i rekla je kako lepotu trenutka i ne može svako da oseti i prepozna - zbog čega je meni bilo milo.
Zove se Goca i kaže da voli da čita, a kad čita, ne može da ostavi knjigu. Ja sam joj preporučila jednu u kojoj ima i Provanse i lavande u izobilju.
Njena lavanda koju prodaje je sa Hvara. Ona je iz Beograda.
Pitala sam je da li mogu da fotografišem nju i njenu malenu "radnju" i rado je pristala. Sada i vi možete da uživate u njenom osmehu, a ako želite da uživate i u mirisu hvarske lavande, možete potražiti Gocu ispred pijace u bloku 45.
Srdačno smo se rukovale i ja sam joj poželela da sve što je ponela, danas i proda.
Onda smo se s osmehom rastale, do nekog sledećeg susreta.
Mika Antić je jednom rekao:""Da li se ikada upitaš koliko stvari na svetu
nikad nije primetilo da si prošao kraj njih i nije ih ni briga da li uopšte postojiš?"
Dragi Miko, kojim god poljima da ti sada lutaš, bilo da u njima ima lavande, žita, suncokreta ili samo belih oblaka, budi siguran da se ova tvoja rečenica ne odnosi na mene. I da nikad neće.
Нема коментара:
Постави коментар