Ona je jedna prava dama, za koju možemo slobodno reći da izgleda odlično za svoje godine i svo iskustvo ovog sveta koje ima!
Ima srce toplo i veliko kao Afrika, ezoterična je kao drevna Indija, voli kad po njoj padaju latice trešnjinog cveta u doba sakure u Japanu, meri vreme po peščanom satu Sahare, zna da bude nasmejana i osunčana kao Kalifornija, mistična kao Južna Amerika, nekada daleka i zamišljena kao Sibir i Severni pol, sanjiva kao Novi Zeland, u svom somotskom plavom plaštu i iskrzanoj čipki starog kontinenta, Evrope, zna da meditira na obalama svojih mora i okeana udišući miris soli i osluškujući ravnomerni zvuk talasa...
Voli nas i uglavnom strpljivo podnosi sve naše veće i manje nestašluke koje činimo kako bismo je povredili i opipali puls njene izdržljivosti. A kad prekoračimo taj njen prag tolerancije, ume i ona da se naljuti...o,itekako ume! Zna da "kad kap prelije čašu" njenog strpljenja pošalje neki tornado preko mora, da proključa nekim vulkanom, da neutešno plače danima krupnim kapima kiše uz jecaje gromoglasne grmljavine, da proključa od besa nekim velikim šumskim požarima... tek da nam da do znanja da sve ima svoju meru i granicu i da nismo mi stvorili nju, već ona nas i da kao starija, mudrija i iskusnija zaslužuje naše puno poštovanje, na koje mi, ljudi, njena deca, često zaboravimo, ranjavajući je i iskušavajući na raznorazne načine - bušeći je do granice bola, uništavajući njene retke vrste, oduzimajući joj kiseonik sečom šuma, trujemo je i zagađujemo, uništavamo ozonski omotač, njenu kožu, toliko puta je zanemarujući i ne misleći o njoj i njenim osećanjima.
Jer, mi ljudi smo takvi, kao prava deca. Znamo da budemo egoistični, grubi, neosetljivi, samoživi, lakomisleni i razmaženi u nadi da će te naše niske strasti ostati neprimećene i da će nam biti oprošteno, bez obzira na posledice.
Vrlo često i ne mislimo na četiri elementa i svu važnost njihove harmonije za naš opstanak- vodu, vazduh, zemlju i vatru, a najčešće zaboravljamo na onaj najvažniji prirodni PETI element, bez koga nas ne bi ni bilo - ljubav.
Draga naša majčice Zemljo, oprosti nam i ovaj put i znaj da ipak ima nas koji smo svesni tvoje veličine i vrednosti. Nas, koji danas slavimo tvoj dan, koji volimo da ležimo na tvojoj mladoj travi, da maštamo o nekom tvom udaljenom kutku, koji volimo životinje, poštujemo sve različitosti, divimo se drugim kulturama i nasleđu predaka, koji umemo da volimo i da praštamo (sledeći tvoj veličanstveni primer) i da budemo zahvalni na svakom trenu trenutka provedenom na tvom tlu.
Srećan ti rođendan, mila naša planeto!
Ima srce toplo i veliko kao Afrika, ezoterična je kao drevna Indija, voli kad po njoj padaju latice trešnjinog cveta u doba sakure u Japanu, meri vreme po peščanom satu Sahare, zna da bude nasmejana i osunčana kao Kalifornija, mistična kao Južna Amerika, nekada daleka i zamišljena kao Sibir i Severni pol, sanjiva kao Novi Zeland, u svom somotskom plavom plaštu i iskrzanoj čipki starog kontinenta, Evrope, zna da meditira na obalama svojih mora i okeana udišući miris soli i osluškujući ravnomerni zvuk talasa...
Voli nas i uglavnom strpljivo podnosi sve naše veće i manje nestašluke koje činimo kako bismo je povredili i opipali puls njene izdržljivosti. A kad prekoračimo taj njen prag tolerancije, ume i ona da se naljuti...o,itekako ume! Zna da "kad kap prelije čašu" njenog strpljenja pošalje neki tornado preko mora, da proključa nekim vulkanom, da neutešno plače danima krupnim kapima kiše uz jecaje gromoglasne grmljavine, da proključa od besa nekim velikim šumskim požarima... tek da nam da do znanja da sve ima svoju meru i granicu i da nismo mi stvorili nju, već ona nas i da kao starija, mudrija i iskusnija zaslužuje naše puno poštovanje, na koje mi, ljudi, njena deca, često zaboravimo, ranjavajući je i iskušavajući na raznorazne načine - bušeći je do granice bola, uništavajući njene retke vrste, oduzimajući joj kiseonik sečom šuma, trujemo je i zagađujemo, uništavamo ozonski omotač, njenu kožu, toliko puta je zanemarujući i ne misleći o njoj i njenim osećanjima.
Jer, mi ljudi smo takvi, kao prava deca. Znamo da budemo egoistični, grubi, neosetljivi, samoživi, lakomisleni i razmaženi u nadi da će te naše niske strasti ostati neprimećene i da će nam biti oprošteno, bez obzira na posledice.
Vrlo često i ne mislimo na četiri elementa i svu važnost njihove harmonije za naš opstanak- vodu, vazduh, zemlju i vatru, a najčešće zaboravljamo na onaj najvažniji prirodni PETI element, bez koga nas ne bi ni bilo - ljubav.
Draga naša majčice Zemljo, oprosti nam i ovaj put i znaj da ipak ima nas koji smo svesni tvoje veličine i vrednosti. Nas, koji danas slavimo tvoj dan, koji volimo da ležimo na tvojoj mladoj travi, da maštamo o nekom tvom udaljenom kutku, koji volimo životinje, poštujemo sve različitosti, divimo se drugim kulturama i nasleđu predaka, koji umemo da volimo i da praštamo (sledeći tvoj veličanstveni primer) i da budemo zahvalni na svakom trenu trenutka provedenom na tvom tlu.
Srećan ti rođendan, mila naša planeto!
Нема коментара:
Постави коментар